Оқлов ҳукми қуйидаги ҳолларда чиқарилади, башарти:
1) жиноий ҳодиса юз бермаган бўлса;
2) судланувчи содир этган қилмишда жиноят таркиби бўлмаса;
3) жиноят содир этилишига судланувчи дахлдор бўлмаса.
Жиноят бошқа шахс томонидан содир этилганлиги аниқланса, шунингдек судланувчига қўйилган айблов иш ҳолатлари батафсил текширилгандан кейин ишонарли тарзда ўз тасдиғини топмаса, суд ушбу модда биринчи қисмининг 3-бандида назарда тутилган асосга кўра судланувчини оқлайди.
lex.uz’dagi asl matnJinoyat-protsessual kodeksi
464-modda. Оқлов ҳукмини чиқариш асослари
(464-модданинг иккинчи қисми Ўзбекистон Республикасининг 2017 йил 29 мартдаги ЎРҚ-421-сонли Қонуни таҳририда — ЎР ҚҲТ, 2017 й., 13-сон, 194-модда)
Sizning vaziyatingiz shu moddaga mos keladimi?
Bepul so‘rang — vaziyatingizni o‘z so‘zlaringiz bilan yozing
Bepul rejada oyiga 10 ta savol. Karta talab qilinmaydi.
Matn lex.uz’dan olingan. Bu sahifa ma’lumot uchun bo‘lib, rasmiy huquqiy xulosa emas — murakkab holatlarda advokatga murojaat qiling.